MUZIKA ZA KAFANU

Kafana je mesto za okupljanje ljudi koje u tradiciji našeg naroda zauzima posebno mesto. Tu su se sklapali poslovi, potpisivali ugovori, ugovarali brakovi, svađali i mirili prijatelji i neprijatelji, uživalo se i plakalo, tugovalo se i radovalo. Uvek se dobro jelo i još bolje pilo. A može i obrnuto. Ali je jedna činjenica razdvajala dobru kafanu od one prosečne, a to je dobra muzika za kafanu. U kafani ne možeš biti uštogljen, sa motkom u leđima i sa lakovanim cipelama. Kafana zahteva razdrljenu košulju i kravatu, otkopčano dugme i pesmu koja ima dušu.

Nema boljeg mesta za provod i slavlje, za opuštanje u društvu, za tugovanje u nekom ćošku dok gledaš kako se drugi vesele, za filozofske rasprave o nebitnim stvarima u životu, od kafane. To je mesto gde se uči temelj života, njegova nadgradnja, a kafanska filozofija svemu daje smisao. Samo u kafani možete sresti na jednom mestu, zajedno, najrazličitije tipove ljudi, i gospodu i propalice, i bogate i siromašne, i radnike i neradnike. Kafana je zbirno ime za sva mesta gde se okupljaju ljudi radi dobrog provoda. Nekada su se zvale hanovi, mejane ili mehane, danas kafei, bistroi, bifei, restorani, ali svrha im je jedna, a to je da okupe ljude da se odmore od svkodnevnih briga i problema. Ima još mnogo lokalnih naziva za kafane u kojima mnogi dočekuju pijana jutra sa izvrnutim džepovima.

DRUGA KUĆA ZA BOEME

Kafane su druga kuća boemima, bekrijama i besposličarima, spas za gladne i žedne, prolaznike koji svraćaju u kafanu „slučajno“ ili namerno ( „slučajno“ je, naravno, samo dobar izgovor za naše žene ili namerno laganje samoga sebe). Prave kafane, a takvih je danas malo, su poslednje oaze boema na urbanom asfaltu. A i pravih boema je danas vrlo malo, koji znaju da piju, da se vesle a da nikome ne smetaju, da lepo besede i još lepše pevaju, ali i da odu kada osete da su suvišni. Mnogi gradovi i sela se pamte upravo po boemima, ali i po kafanama u kojima su „zaradili“ taj status.

UZ BOEME UVEK IDE I DOBRA MUZIKA

Pored boema, prave, „velike“ kafane pamte se po još nečemu bez čega se ne može zamisliti dobar provod, a to je muzika za kafanu. Još u starim vremenima ta činjenica je posebno dolazila do izražaja. Kafana bez „muzičke bande“ nije mogla da opstane duže vreme. Tada su muzičari po kafanama svirali ćemane, u frulu, udarali su doboš i bubanj, tamburica, gajde i gusle vrlo česti instrumenti a i po neka harmonika koja je bila vrlo skup instrument. Mnogi poznati pevači i orkestri tog vremena, prvo su bili muzika za kafanu, pa su tek onda pravili umetničku karijeru. Popularnost pevača poput Sofke, Divne Kostić, Vukice Vuke, Mijata Mijatovića, Uroša Seferovića ili čuvenog Brane Cvetkovića bila je veća od popularnosti čuvenih predratnih fudbalera Moše Marjanovića i Tirketa. Mnogi su ostvarili zavidnu inostranu karijeru, a među najpoznatijima je, svakako, orkestar braće Cicvarića.

KAFANSKA MUZIKA UZ AVALA GRAND BEND

Jedan od novijih orkestara koji stvara dobru karijeru je, sigurno, Avala Grand bend, muzika za kafanu. Dugogodišnje iskustvo u ovoj vrsti svirke je velika preporuka za ovaj vrlo kvalitetni orkestar. Velika je potvrda toga što su svirali u svim viđenijim kafanama, a organizatori su ih po pravilu zvali da ponovo sviraju. Za kafansku muziku moraš biti poseban, umeti da balansiraš kroz različite karaktere i plivaš kroz mnoge situacije. Moraš imati ogroman repertoar i umeti da u svakoj pesmi daš sve od sebe, svaka nota mora biti odsvirana sa dušom a da to gost prepozna. Samo tako će se atmosfera koju napraviš nazvati kafanskom. Avala Grand bend je muzika za kafanu koja će umeti da vas natera i da se smejete i da plačete, da uživate slušajući ali i da zapevate.

Written by Avala Grand Bend